Maqolalar
1114
Бугуннинг талабаси иншо Аллоҳ эртанинг уламоси ва дин пешвосидир. Шу боис талаба етук салоҳиятга эга бӯлиши учун илмга чанқоқ ва интилувчан бӯлиши билан бирга ҳар бир илмни устоз назорати остида ӯта ишончли манбалар орқали пухта эгаллашга ҳаракат қилиши лозим. Шу билан бирга мустақил ӯқиётган адабиётларидаги нозик масалаларни тӯғри таҳлил қилаолиш кӯникмасига эга бӯлиши керак. Ӯзига шубҳали ёхуд тушунарсиз бӯлган маълумотларга дуч келганда шу соҳ...
Muallif: . .
Sana: 08.11.2022
420
1113
“A’rof” so’zi arab tilida “balandlik”, “yuqori joy” ma’nolarini anglatadi. Arablar xo’rozning tojini ham “A’rof” deydilar. Qur’onda kelgan suralardan birining nomi ham “A’rof”dir.Bu surada qiyomat kunidagi holat tasvirlanadi. U kuni kishilar uch toifaga boʻlinadilar: 1.Hayotlarini iymon va yaxshi amallar bilan oʻtkazgan kishilar Ahli jannat; 2.Kofirlik, oʻzi va oʻzgalarga yomonlik qilish bilan oʻtgan kimsalar Ahli do’zax; 3.Qilgan yaxshiliklari...
Muallif: . .
Sana: 08.11.2022
1778
1112
1. Набий соллаллоҳу алайҳи васалламнинг мавлидларини нишонлаш - бидъат. 2. Набий соллаллоҳу алайҳи васалламни зиёрат қилиш учун сафарга чиқиш - бидъат. 3. Ниятни талаффуз қилиб айтиш - бидъат. 4. Набий соллаллоҳу алайҳи васалламни улуғлаш ва мақташ - бидъат. 5. Зикр қилиш ёки Набий соллаллоҳу алайҳи васалламга саловат айтиш учун йиғилиш - бидъат. 6. Ижтимоий йиғин ёки дастурларда одамлар Набий соллаллоҳу алайҳи васалламга саловат айтишлари - бидъ...
Muallif: . .
Sana: 08.11.2022
455
1111
Нафснинг касалликларидан бири бу – инсонни Аллоҳнинг азобидан омонда ва жаннатга кириши кафолатланган деб тўла ишонч ҳосил қилиши. Бундай одам барча дуо, ибодатлари, зикру тасбиҳлари Аллоҳ таоло томонидан қабул бўлишига ишониб, нажот ва абадий розилик эшигини ишонч билан тақиллатади. Бироқ, унинг гуноҳлари ва камчиликлари туфайли, бу эшик унинг учун маҳкам ёпиқ ва минг афсуски у бундан шубҳаланмайди ҳам.Ҳусайн ибн Яҳё менга Масрукдан эшитган бир...
Muallif: . .
Sana: 08.11.2022
407
1110
Фикримча, Эрнест Ҳемингўйнинг “Чол ва денгиз” асари бош ғояси инсон матонати ҳақидамас, кўпроқ одамнинг нега яратилгани ҳақидаги саволга жавоб қидиришдир.Катта балиқ – Ҳақ ва ҳақиқат. У эса ҳар қармоққа илинавермайди. Балки асарда келтирилганидек, ҳафтасига учталаб лаққа тутганлар нафслари учун хурсанд бўлишар. Аммо, эътибор қилинг, чолга қирқ кун (!) шогирд тушиб, бирор нарса тута олмагани учун ота-онасининг истаги билан бошқа қайиққа ўтказилган...
Muallif: . .
Sana: 08.11.2022
414