Talaba minbari
1611
Ислом дини – мусулмонни илм олишга, маърифатли бўлишга тарғиб қилувчи дин. Башарият ҳамиша илм билан азиз бўлган. Ҳамшаҳаримиз, ватандошимиз, буюк бобокалонимиз бўлган Абу Мансур ал-Мотурудий ҳазратлари имом Бухорий роҳматуллоҳи аълайҳ ҳазратлари вафот этган йилда бу киши дунёга келганлар.Бу киши эътиқод масалаларимизда имомимиз бўладилар. Аҳли сунна вал жамоъа эътиқодини Росулуллоҳ соллаллоҳу аълайҳи ва салламнинг ҳадисларига мувофиқ белгилаб бе...
Muallif: . .
Sana: 09.11.2023
89
1610
Ҳозирда ижтимоий тармоқлар орқали айримлар томонидан Жума кунининг қадрини туширувчи “Жума айёмингиз муборак бўлсин деб табриклаш бидъатдир“ маъносидаги хабарлар тарқатиляпти. Бунинг бидъат эканлигини Ибн Боз: “На Пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи ва салламдан, на саҳобайи киромлардан ва на бирор аҳли илм уламолардан бу амални машруъ (шаръий) дейилганини билмаймиз. Шунинг учун ҳам жума куни ёки жума намозидан кейин намозхонларнинг бир бирини “Жума...
Muallif: . .
Sana: 08.11.2023
146
1607
Инсон ёши ўтган сайин ўзи ота-она бўлиб, фарзандларининг оқибатларини кўрган сайин ўз ота-онасининг нақадар доно бўлганини сезиб бораверади. Шунинг учун яхшилик қилишга энг кўп лойиқ бўлган зотлар – ота-оналар ҳисобланади.Бу ҳақида Имом ал-Бухорий Кулайб ибн Манфаадан ушбу ҳадисни ривоят қилганлар: Кулайб ибн Манфаа айтадиларки, “Менинг бобом Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламдан сўраган эканлар, демак, Кулайб ибн Манфаанинг бобоси саҳоба бўлг...
Muallif: . .
Sana: 07.11.2023
119
1490
Alloh taologa bitmas-tuganmas hamdu sanolar bo‘lsin. Payg‘ambarimizga mukammal va batamom salavotu durudlar bo‘lsin.Ekstremizm va terrorizm bir-biri bilan bog‘liq bo‘lgan yagona jarayonning birin-ketin rivojlanadigan bosqichlaridir. Ekstremizm kelib chiqishining birinchi va asosiysi sababi mutaassib fikr va qarashlarning paydo bo‘lishidir. Mutaassiblik muayyan g‘oyalarning to‘g‘ri ekaniga qattiq ishonish, ularga mukkasidan ketish, “o‘zgalar” va “...
Muallif: . .
Sana: 24.05.2023
237
1489
“Aqida” so‘zining o‘zagi lug‘atda “aqd” ya'ni “tugish”, “bog‘lash”, “mahkamlash” ma'nolarini anglatadi. “Aqida” so‘zining shar'iy atamasi esa “biror narsaga shak-shubhasiz darajada qat'iy ishonish”ga aytiladi. Demak, aqida qalbda sodir bo‘ladigan jarayon bo‘lib, u inson qalbidan ishongan, o‘zi uchun e'tiqod qilib olgan narsalarga aytiladi. Agar o‘sha qat'iy ishongan narsasi to‘g‘ri bo‘lsa, u to‘g‘ri aqida hisoblanadi. Agar noto‘g‘ri bo‘lsa, botil...
Muallif: . .
Sana: 24.05.2023
287