Mudarris minbari
1785
“Omin”ni namozda jahriy yoki maxfiy qilish masalasiga kirishishdan oldin uni Fotiha surasidan keyin namozxon aytishining hukmi va fazilati haqida to‘xtalib o‘tamiz. Hanafiy mazhabiga ko‘ra “omin”ni fotiha surasidan keyin aytish sunnat amal hisoblanadi. Bunga dalil:Imom Nasoiy Abu Hurayra roziyallohu anhudan rivoyat qilgan hadisda Rasululloh sollallohu alayhi vasallam: “Qachon imom: “G‘oyril mag‘zduubi alayhim va lazddoooolliin”, dеsa: “Aamiyn”, d...
Muallif: . .
Sana: 27.03.2024
34
1783
Alloh taologa bitmas-tuganmas hamdu sanolar bo‘lsin. Payg‘ambarimiz alayhissalomga mukammal va batamom salavotu durudlar bo‘lsin.Quyida Nabiy alayhissalomga salovat aytishning o‘n bitta fazilatlarini batafsil keltirib o‘tamiz. Shoyad, o‘quvchi ushbu ma’lumotlarni o‘qib-o‘rganib amal qilish ila nafaqat ushbu oyda balki yilning har qaysi qismida ulkan savoblar hamda fazilatlar sohibi bo‘lsa. 1.Nabiy alayhissalomga o‘n bor salovot aytuvchi kishi haq...
Muallif: . .
Sana: 25.03.2024
353
1769
«Қироат» сўзи арабча масдар бўлиб, луғатда «жамлаш» ва «кўшиш» деган маънони билдиради. Зотан, қироат қилган шахс ҳарфларни жамлаган ва бир-бирига қўшган бўлади. Қуръони Карим ҳам сураларни ва ўтган илоҳий китоблардаги маъноларни ўзида жамлагани учун Қуръон деб номланган. Буни биз китобнинг аввалги саҳифаларида айтиб ўтдик.Уламолар истилоҳида, хусусан, Ибн Жазарийнинг таърифида эса: «Қироатлар Қуръон калималарини адо этиш кайфияти ҳақидаги ва ула...
Muallif: . .
Sana: 07.03.2024
83
1727
Инсонлар камбағал дейишса хафа бўлманг, кийимлари эски экан деб айблашса ўксинманг, уйи замонавий кўринишда, давр талаби фасонида қурилмаган экан десалар парво қилманг, аммо, хулқи ёмон экан десалар, тарбиясиз экан дейишса ёуд фарзанди беодоб-ахлоқсиз экан, деб дашном беришса, ўтириб йиғланг. Шундай йиғлангки, кўзингиздан ёш эмас, балки, қон оқсин.Бизнинг миллатимиз ҳеч қачон моддиятчи, фақатгина дунё матоларига ружу қўйган халқлардан бўлмаган. Б...
Muallif: . .
Sana: 31.01.2024
82
1707
Манбаларда таъкидланишича, ёзувга ва китоб кўчиришга талаб ва эҳтиёжнинг ошиши туфайли ўтмишда Хуросон ва Мовароуннаҳрда бир неча хаттотлик мактаблари вужудга келган. Ҳирот, Бухоро, Хоразм, Фарғона (Қўқон), Самарқанд ва Тошкент хаттотлик мактаблари шулар жумласидан.Улар орасида Бухоро хаттотлик мактаби алоҳида ажралиб туради. У XVI–XVII асрларда тараққиётнинг янги босқичига кўтарилди. Машҳур хаттотлар етишиб чиқди. Буни бир жиҳатдан мазкур даврда...
Muallif: . .
Sana: 20.01.2024
119